• Telegram
  • Instagram
  • TikTok


У приземљу ове угаоне зград
У приземљу ове угаоне зграде, где је некада стварао кројач Илија П. Тешић, данас је смештен угоститељски простор.

#history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd



Фотографије је забележио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у пројекту „Архиве планете“, чији је оснивач био Албер Кан, француски банкар и филантроп.

У то време Крушевац је био мали град у централној Србији, са око 10 до 15 хиљада становника, углавном пољопривредника и трговаца. 

#history #historymems #istorija #krozistoriju #kruševac


Никола Тесла о духовности и
Никола Тесла о духовности и генијалности. 

#history #historymems #tesla #krozistoriju



Први Србин у Америци. Ко је био Ђорђе Шагић ?!

#history #historymems #istorija #krozistoriju


Фотографије Аце Симића, фот
Фотографије Аце Симића, фоторепортера Политике, настале су пре 99 година испред зграде Управе фондова, у којој се данас налази Народни музеј. Објављене су у рубрици Београдске слике листа Политика.

Наслов прилога гласио је „Последњи фијакери“, а коментар новинара био је: „Док су редови аутомобила све дужи, фијакера је све мање и мање.“

#history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd



Једна од централних београдских улица настала је за време владавине кнеза Милоша, по коме је касније и добила име. У то време звала се „Топчидерски друм“ и повезивала је Топчидер са центром града. У овој улици се налазило прво београдско шеталиште, корзо, пре Кнез Михаилове улице. Њеном трасом пролазила је и једна од првих трамвајских линија у граду.

#history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd


Србин коме је Вивалди посве
Србин коме је Вивалди посветио оперу. Ко је био гроф Рагузински ?!

#history #historymems #istorija #krozistoriju


Мост краља Александра био ј
Мост краља Александра био је први стални друмски и трамвајски мост преко реке Саве у Београду после скоро 250 година.

Завршен 1934. године, а потпуно срушен десет година касније, током Другог светског рата. Његови стубови искоришћени су при изградњи данашњег Бранковог моста, подигнутог 1956. године.

Поред бројних назива, међу Београђанима био је познат и као Ланчани и Висећи мост.

Симболично, Мост краља Александра постоји и данас у виду Савског моста у Краљеву. Користећи делове срушеног моста, инжењери су направили мањи функционалан мост, који је потом превезен у Краљево и постављен преко реке Ибар.

#history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd


Данашњи Трг Николе Пашића р
Данашњи Трг Николе Пашића раније се звао Трг Маркса и Енгелса, по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима. Овај назив носио је до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда преименован. Исте године преименоване су и улице које га окружују, Булевар Револуције у Булевар краља Александра и улица Моше Пијаде у Дечанску улицу.

#history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd


На првој слици је „Жена кој
На првој слици је „Жена која пати од опсесивне зависти“, затим следи „Жена опседнута коцкањем“, потом „Човек који је умислио да је војни заповедник“, „Отмичар деце“ и „Клептоман“, сви насликани 1822. године. На последњој слици је портрет „Меланхолични човек“, за који се верује да је насликан 1824. године, у години Жерикове смрти.

Теодор Жерико, чувени француски сликар романтизма, насликао је десет портрета, од којих је пет сачувано, док је шести недавно откривен. На њима су пацијенти приказани до појаса, њихова лица извиру из таме, а поглед открива непознато присуство мрачне опсесије, чиме сликар покушава да изрази њихово душевно стање.

Ови радови се данас сматрају једним од најважнијих дела у историји уметности која се бави тематиком менталног здравља. Жерико их је насликао по поруџбини психијатра кога је познавао, доктора Етјена Жорже. 

Слике су првобитно откупила два лекарева ученика, након чега им се изгубио траг. Око 1863. године, пронашао их је у Баден-Бадену француски историчар уметности Луј Вијардо, који је и заслужан за збирно име ових слика, „Les Monomanes“, јер се тада веровало да су болести мономаније, односно онога што ми данас подразумевамо под психичким обољењима, клептоманија, завист, коцкање, опсесивне фиксације и отмице деце. Портрет „Меланхолични човек“ открио је 2019. године у Равени шпански научник Хавијер С. Бургос, који сматра да дело припада истој серији.

#history #historymems #istorija #krozistoriju


Уништење Јерусалимског хра
Уништење Јерусалимског храма, италијански сликар Франческо Хајез, 1867. године.

Слика приказује уништење Другог храма у Јерусалиму током освајања града од стране римске војске за време Великог јеврејског устанка. Уништењем Храма престало је постојање верског и политичког средишта Јевреја, што је довело до масовног расељавања и настанка рабинског јудаизма без Храма. Хајез је свој приказ засновао на опису историчара Јосифа Флавија.

Велики устанак био је први од три велика устанка које су Јевреји у провинцији Јудеји дигли против Римског царства. Отпочео је 66. године као ескалација верских напетости између јеврејске и грчке заједнице у Јудеји, а потом ескалирао у протесте против римских пореза и нападе на римске грађане. Завршио се када су легије под Титом опселе и уништиле средиште побуне у Јерусалиму, а потом и друга јеврејска упоришта.

Други храм, познат и као Иродов храм, био је јеврејски свети храм који се налазио на Храмовној гори у Јерусалиму. Према Танаху или Старом завету, заменио je Соломонов храм, који је током опсаде Јерусалима уништило Нововавилонско царство.

Данас се на месту Другог храма налази комплекс Харам еш-Шариф, у оквиру кога се налази и џамија Ал-Акса, једно од најпознатијих муслиманских светилишта.

#history #historymems #istorija #krozistoriju #jerusalem


Марко Мурат насликао је ово
Марко Мурат насликао је ово дело у сали палилулске школе између 1899. и 1900. године, по сопственој иницијативи. Део финансија обезбедио је краљ Милан Обреновић, док је преостали део приложио сам сликар.

Тема слике је свечани улазак цара Душана у Дубровник 1350. године. Приказано је око 70 ликова, а Мурат је своје црте лица дао забрађеном носачу балдахина, приказаном са десне стране композиције.

Пре Првог светског рата ово уметничко дело налазило се у Старом двору у Београду. Током окупације уклоњено је и однето приликом аустроугарског повлачења. После рата слика је пронађена у Мађарској, готово неоштећена, а 1922. године донета је у Нови двор.

#history #historymems #istorija #krozistoriju #dubrovnik



Црква Ваведења Пресвете Богородице у Липљану саграђена је у 14. веку и представља непокретно културно добро од изузетног значаја. У липљанској порти налази се и друга црква, подигнута 1934. године, посвећена Светим мученицима Флору и Лавру.

Након агресије НАТО пакта 1999. и погрома 2004. године, већина Срба напустила је Липљан. Данас у њему живи албанска већина, уз мањи број Срба у околини цркава Ваведења Пресвете Богородице и Светих мученика Флора и Лавра.

#history #historymems #krozistoriju #srbija #kosovoimetohija


Дубровачка грађанска музик
Дубровачка грађанска музика основана је као музичка секција Дубровачког радничког друштва у другој половини 1878. године, да би касније постала засебно удружење. Њеном оснивању највише је допринео Никша Гради, књижевник, адвокат и политичар из Дубровника, уз велику помоћ српске дубровачке омладине.

Ово удружење чинили су претежно аматери, углавном занатлије и радници, који су својим наступима будили народну свест код грађана Дубровника. Музика је деловала као установа са националним задатком да развија, одржава и јача српски полет међу свим Дубровчанима. Због тога је често била изложена притисцима аустријских власти, које су је шиканирале, забрањивале концерте и поједине српске маршеве, онемогућавале свирање на градским улицама и изрицале новчане казне.

Када су у Дубровнику формиране „хрватска“ и „аутономашка“ музика, грађани су српску музику почели да зову „стара Музика“. У свом говору на свечаној академији поводом педесетогодишњице Дубровачке грађанске музике, 15. децембра 1928. године, Кристо Доминковић, угледни новинар и један од првака србокатоличког покрета у Дубровнику, истакао је:

 „Ко се од нас старијих не сјећа оног одушевљења у неким приликама, када би цио град поврвио за „старом“ Музиком, да јој одушевљено кличе, вичући да свира омиљеле маршеве број 18 и 15, а што је значило: „Радо иде Србин у војнике“ и „Весела је Србадија?“ Она је била она снага која нас је заносила, јачала, одржавала напред гонила. Уз њене звуке некако смо се осјећали као заштићени и испред власти и испред противника“.

Током Првог светског рата, аустријске власти су забраниле рад овог удружења и конфисковале сву његову имовину. Упркос томе, српска војска је 13. новембра 1918. године, уз звуке Српске дубровачке грађанске музике, ушла у ослобођени Дубровник.

#history #historymems #istorija #krozistoriju #dubrovnik


Делфин Јоца у Боки Которско
Делфин Јоца у Боки Которској, 1988. године.

Делфин Јоца допливао је у Боку око 1986. године и убрзо постао велика туристичка атракција. Био је изразито дружељубив и разигран, често је прилазио купачима, нарочито деци, тражећи игру, пажњу и близину људи. Његово појављивање током снимања филма „Тамна страна Сунца“ у Котору 1988. године, када је пливао са тада младим америчким глумцем Бредом Питом, додатно је допринело стварању легенде о Јоци.

Крајем јула 1992. године Јоца, за кога постоје и тврдње да је заправо био женка, изненада је нестао без трага. Његова судбина је до данас непозната, а сумња се да је страдао од руку рибара којима је кидао мреже отимајући им улов.

#history #historymems #krozistoriju #delfin #dolphin



„Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда.“

– Свети Сава, Карејски типик, 1199. године.

#history #historymems #krozistoriju #svetisava


Прва фотографија приказује
Прва фотографија приказује заробљеног војника турског порекла, а друге две групу заробљеника јерменског порекла, заробљених током Првог балканског рата у служби Османског царства. За време овог сукоба, османска војска била је састављена од припадника различитих етничких група, укључујући Турке, Арапе, Курде и Јермене.

Први балкански рат био је оружани сукоб између Балканског савеза који су чиниле Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора и Османског царства, са циљем протеривања Османлија са Балкана и ослобођења вековима окупираних територија.

Фотографије је начинио Огист Леон, учесник пројекта „Архиве планете“, који је основао француски банкар и филантроп Албер Кан.

#history #historymems #krozistoriju #srbija #turkey


Митрополит загребачки Доси
Митрополит загребачки Доситеј Васић, на празник Богојављења, 19. јануара 1938. године, баца у Саву ледени крст, направљен од богојављенске водице из претходне године. 

Митрополит Доситеј био је прва личност Српске православне цркве након смрти патријарха Варнаве, све до избора патријарха Гаврила. Ухапшен је у Загребу од стране усташа одмах по проглашењу НДХ. Након свирепог мучења и понижавања у затвору у Петрињској улици, тешко унакажен пребачен је у Београд, где је од последица злостављања преминуо јануара 1945. године. Сахрањен је у манастиру Ваведење на Топчидеру, а Српска православна црква га је канонизовала за Светог исповедника.

#history #historymems #krozistoriju #srpskapravoslavnacrkva



Фотографије је начинио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у чувеном пројекту „Архиве планете“, чији је оснивач био Албер Кан, француски банкар и филантроп.

Пројекат је трајао од 1908. до 1931. године са циљем документовања култура широм света. Током тог периода настало је 183.000 метара филмског материјала и 72.000 фотографија у боји, снимљених у више од 50 земаља.

#history #historymems #krozistoriju #srbija #gracanica



Испред споменика кнезу Михаилу поређане су кочије, део такси превоза Београђана између два светска рата.

#history #historymems #krozistoriju #srbija #beograd



Грађански и студентски протести против власти Слободана Милошевића одржани су широм Србије као одговор на поништавање изборних резултата у новембру 1996. године. Дубљи разлози протеста лежали су у незадовољству народа због тешке социјално економске ситуације, међународне изолације земље и изражене жеље људи, а пре свега младих, за друштвеним променама.

Протести су трајали око четири месеца и били су праћени насиљем, погибијом једног демонстранта, тешким рањавањем другог и више десетина повређених. Подршку опозиционим и студентским протестима пружиле су САД, Немачка и Уједињено Краљевство.

У фебруару 1997. године Слободан Милошевић је био принуђен да призна изборне резултате, након доласка специјалног изасланика ОЕБС-а.

#history #historymems #krozistoriju #srbija #beograd


Фотографија је снимљена у М
Фотографија је снимљена у Милешевској улици, на углу са Синђелићевом. Зграде са десне стране улице касније су порушене, а данас се на том месту налазе вишеспратнице.

У првим послератним годинама, фијакери и коњске запреге често су коришћени за превоз људи и робе до градских пијаца, које су биле средишта свакодневног снабдевања.

#history #historymems #krozistoriju #srbija #beograd


Фотографија је снимљена на
Фотографија је снимљена на броду Есперо, на путу од Цариграда према Јерусалиму. На фотографији се налазе краљ Милан Обреновић, његов ађутант Михаило Рашић, секретар Милан Милићевић, Ахмет Али-паша, султанов ађутант и дивизијски генерал, као и представници италијанске и енглеске амбасаде, који су тада били у служби у Цариграду.

Убрзо након абдикације и низа бурних догађаја у јавном и приватном животу, Милан Обреновић је у пратњи најближих сарадника, под псеудонимом гроф од Такова, кренуо на хаџилук у Свету земљу са успутним задржавањем у Цариграду, Бејруту и Дамаску.

Живописно путовање трајало је од 17. марта до 13. јуна 1889. године по старом календару. Путовао је возом, бродом, поштанским колима и јашући на коњу. Логоровао је у пустињи, сусретао се са многобројним личностима од султана у Цариграду, цариградског и јерусалимског патријарха преко бедуина и маронита до смедеревског берберина у Дамаску. Мотив његовог путовања била је Света земља и духовни преображај на Христовом гробу.

Тадашњи краљев ађутант Михаило Рашић, скоро три деценије касније, као генерал, био је један од кључних чланова српске ратне мисије у САД, о којој смо писали у претходној објави.

#history #jerusalem #istorija #slike #krozistoriju



На фотографијама из Вашингтона и Маунт Вернона налазе се: шеф мисије др Миленко Веснић, посланик Љубомир М. Михаиловић, амерички државни секретар Роберт Лансинг, генерал Михаило Рашић, пуковник Михаило Ненадовић, др Сима Лозанић, Јелена Лозанић, капетан Милан Јовичић и други.

Ова дипломатска делегација Краљевине Србије стигла је у САД крајем 1917. године, а била је активна током јануара 1918. године, са циљем да обезбеди моралну, финансијску и војну подршку Србији током Првог светског рата, али и да промовише идеју будућег уједињења Јужних Словена.

Чланове мисије примили су, осим председника Вилсона, и потпредседник Маршал, државни секретар Лансинг, секретари одбране и финансија, затим секретари унутрашњих послова и пољопривреде, секретар морнарице, као и начелник америчког Генералштаба Таскер Блис. Забележено је и обраћање Миленка Веснића пред Сенатом и Представничким домом, као и пред представничким телима држава Масачусетс и Њујорк. 

Значајну логистичку и дипломатску подршку у организацији ових сусрета пружио је српски научник и почасни конзул у Њујорку Михајло Пупин.

#history #krozistoriju #usa #serbia #srbija


Фотографија приказује трад
Фотографија приказује традиционални божићни обичај уношења бадњака, који је забележио етнограф Петар Ж. Петровић.

#history #krozistoriju #božić #istorija


Колоризовани снимци Београ
Колоризовани снимци Београда након Другог светског рата, април 1945. године.

#history #krozistoriju #beograd #istorija



Из текста на полеђини ове фотографије, снимљене у дворишту Војне академије у улици Кнеза Милоша, сазнајемо да је Стојан, десно поносно наслоњен на фигуру, лично обликовао њену главу, као и да је тог дана имао грип, али су га другари извукли из кревета, како би довршио лице овој снежној дами.

#history #krozistoriju #beograd #snow


На фотографији је Москвич 40
На фотографији је Москвич 408, аутомобил који је тих година важио за један од најмодернијих совјетских модела доступних на нашем тржишту.

#history #krozistoriju #beograd #newyear


„Меншиков у Березову“, уље
„Меншиков у Березову“, уље на платну, Василиј Суриков, 1883. година.

Александар Данилович Меншиков био је руски кнез, државник и војсковођа, саветник и пратилац Петра Великог, један од најмоћнијих и најутицајнијих људи у Руском царству. Његова палата у Санкт Петербургу својевремено је била већа и раскошнија од царског двора. 

Након смрти цара Петра Великог, током владавине његове супруге Катарине I, био је члан Врховног тајног савета и практично је владао Русијом. Уговорио је брак између своје ћерке и тада још малолетног престолонаследника Петра II. Међутим, када је Петар II стасао и преузео власт, раскинуо је веридбу, а Меншикова је са породицом лишио свих титула, части и богатства и прогнао у Сибир, у место Березово.

Пореклом из Сибира, руски сликар Василиј Суриков био је заинтересован за ову политичку драму и за Меншиковљев карактер, који је остао несломљен упркос понижењу.

На овој слици уметник приказује Меншикова са две ћерке и сином у изгнанству, како седе за столом у малој, скромној колиби. У приказаном тренутку сваки од укућана заузет је својим мислима и послом. Старац, који је донедавно имао богатство, углед и моћ, сада нема ништа. Његов израз лица открива тугу и сету, а у очима деце такође је очигледна дубока жалост. Млађа ћерка чита Свето Писмо наглас, али је отац не слуша, усамљен у сопственим мислима. Син, погнуте главе, несвесно скида восак са свећњака, док најстарија ћерка, приљубљена уз очево крило, истовремено покушава да га утеши и да сама пронађе утеху. На овај начин уметник наглашава безнадежност и променљивост људске судбине.

Суриковљева жена, Јелисавета, послужила је као модел за Меншиковљеву најстарију ћерку, која седи поред главног лика.

#history #krozistoriju #siberia



Империјална трансантарктичка експедиција била је британска научноистраживачка мисија коју је предводио сер Ернест Шеклтон, са циљем преласка Антарктика од једне до друге обале. Током експедиције, брод „Ендуранс“ је потонуо у Веделовом мору, док се посада након вишемесечне борбе за опстанак једва спасила.

Олупина чувеног брода пронађена је на морском дну 2022. године, где је лежала више од једног века.

#history #krozistoriju #endurance #antartica