• Telegram
  • Instagram
  • TikTok



Према предању, манастир су основали цар Теодосије II и његова сестра Пулхерија, супруга цара Маркијана. Први писани помен манастира потиче из 998. године. У њему се замонашио и десет година подвизавао Свети Антоније Печерски, оснивач Кијевско печерске лавре. Манастир су богато даривали српски владари, пре свега цар Душан, деспот Ђурађ Бранковић и његова ћерка, султанија Мара. У ризници се и данас чува Есфигменска повеља Ђурђа Бранковића са портретима деспотове супруге и њихове деце. Повељом писаном у Жичи 11. новембра 1430. године, српски деспот одредио је манастиру годишњи приход од 50 литара сребра од новобрдске царине. #history #historymems #krozistoriju #istorija #svetagora



Коњица Краљевине Србије тријумфално дефилује Кнез Михаиловом улицом. Фотографија Ристе Марјановића снимљена је у јесен 1918. године, свега неколико дана након пробоја Солунског фронта и ослобођења Београда. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Племић, царски тајни саветн
Племић, царски тајни саветник и витез златних оструга, правник, филантроп и ктитор. Ко је био Сава Поповић Текелија?! #history #historymems #krozistoriju #istorija



У септембру 1925. године, у присуству краља Александра Карађорђевића, патријарха Димитрија и многобројног народа, владика Николај Велимировић одржао је величанствену беседу над ковчегом Петра II Петровића Његоша, који је том приликом враћен из Цетињског манастира у обновљену капелу на Ловћену. Српска православна црква данас слави Светог Николаја Жичког и Охридског. #history #historymems #krozistoriju #istorija #njegos


На фотографији су поп Јово,
На фотографији су поп Јово, архимандрит Симеон Поповић Дајбабски и др Нико Симов Мартиновић, правник, историчар и публициста. Симеон Поповић рођен је 1854. године на Цетињу, где је завршио основно образовање. Школовање је наставио у Кијевској богословији и Духовној академији. Слушао је предавања на Сорбони и у Женеви. Након што се замонашио у Кијево-печерској лаври, вратио се у Црну Гору и постао предавач у монашкој школи при манастиру Острог. После чудесног виђења једног дечака, Петка Ивезића, почиње да гради манастир на обронцима Дајбабске горе. Тако је у децембру 1897. године, на месту ранохришћанске богомоље, након уређивања пећине и изградње конака, освећена црква посвећена празнику Успења Пресвете Богородице. Архимандрит Симеон је до своје смрти предано радио на осликавању унутрашњости цркве, прилагођавајући сцене природном облику пећине. У манастиру Дајбабе налазе се руска плаштаница из 11. века и икона Богородице Јерусалимске, као и мошти преподобног Симеона Дајбабског, који је 2. маја 2010. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве уврштен у ред светитеља. Рускиња Марија Јасинска посетила га је 1940. године и записала: „Деведесет љубичастих пролећа, жарких лета, пурпурних јесени и белих зима претворили су монаха Симеона у мудрог старца, познаваоца људских душа.” #history #historymems #krozistoriju #istorija


Промотивна вожња Мото купа
Промотивна вожња Мото купа на потезу од Немањине улице до Мостара. Фотографија Светозара Гардијана из времена када су мотори били права атракција, а Улица кнеза Милоша још увек поплочана старом калдрмом. #history #historymems #krozistoriju #istorija #moto



Свако јутро пре зоре, млекаџије из приградских села допремале су запрегама свеже млеко до самих врата у центру града. Иако је Београд тих година већ увелико попримао изглед модерне метрополе, снабдевање се и даље ослањало на овај традиционални начин доставе. Поред сеоских млекаџија, све чешће су се на овом послу појављивали и студенти, који су стаклене флаше са млеком носили у жичаним гајбицама пешке или на троколицима. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Током пролећа 1942. године, за
Током пролећа 1942. године, за време немачке окупације у Другом светском рату, на Тргу Славија започета је велика реконструкција. Изграђен је кружни ток који је регулисао саобраћај, као и систем за одвод отпадних вода ка реци Сави, где се и данас улива главни колектор. Претходно, трг је био отворен простор са укрштањем улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине, без данашњег кружног облика. #history #historymems #krozistoriju #istorija



Гуслар на Јовановићевој слици је Лазар Зубан, филозоф, књижевник и политичар, који је певао јуначке песме уз гусле. Остао је упамћен и по томе што је 1. децембра 1830. године, на свечаности код цркве Светог Марка у Београду, прочитао султанов хатишериф, којим је Србији призната унутрашња аутономија, а Милош Обреновић проглашен за кнеза. Око њега се налазе најзначајнији и најумнији Срби тога времена, међу којима су Вук Караџић, кнез Михаило Обреновић, Тома Вучић Перишић, Петар Петровић Његош, Ђуро Даничић, Бранко Радичевић и Јеврем Обреновић, као и аутопортрет самог Јовановића. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Само годину дана након ових
Само годину дана након ових призора, у престоници Краљевине Србије почео је Први светски рат, доносећи огромна разарања и жртве. Фотографије је забележио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у пројекту „Архиве планете“, чији је оснивач био Албер Кан, француски банкар и филантроп. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Вредност извученог добитка
Вредност извученог добитка износила је 50.000 динара. Према писању листа „Време”, недељу дана пре извлачења главне премије, у кафани „Јовачка задруга”, њен власник Милован Јовановић, јагодински кафеџија Ђурђе Ђурђевић и бивши угоститељ Таса Марић, тада путујући глумац, на наговор продавца срећки Бранислава Лађеревића, купили су једну четвртину лоза. Договорили су се да лоз купе у име заједничког магарца Цоње, док је тикет званично заведен на име кафеџије Јовановића. Након вести да је њихов лоз добитни, прославило се у локалним кафанама уз пратњу чувеног јагодинског виолинисте Пула. Посебно место на овој прослави заузео је магарац Цоња коме су, из захвалности што им је донео срећу, променили име у Чакар. #history #historymems #krozistoriju #istorija #jagodina


У јеку НАТО агресије на СР Ј
У јеку НАТО агресије на СР Југославију, 9. априла 1999. године, офанзивом здружених снага НАТО пакта, ОВК терориста и Војске Албаније започела је једна од најтежих битака у новијој српској историји, Битка на Кошарама, симбол неустрашиве храбрости и одбране отаџбине. Водила се око граничног прелаза Раса Кошарес, на граници између СР Југославије и Републике Албаније, од 9. априла до 10. јуна 1999. године, током НАТО бомбардовања СРЈ. Током два месеца борби, непријатељ је свакодневно покушавао пробој, а најжешћи напади, поред првог дана, догодили су се 12. априла и 6. маја, када је копненом нападу претходило више од десет часова непрекидног бомбардовања НАТО авијације. Циљ напада са албанске стране био је остваривање копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. Још један од циљева било је заузимање ширег подручја Метохије. Захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије, током 67 дана борбе непријатељ је заустављен на самој граници, уз незнатно одступање, које је било неопходно како би се избегли већи губици и обезбедила ефикаснија одбрана. Погинуло је 108 припадника Војске Југославије, војника, подофицира, официра, резервиста и добровољаца. Просечна старост погинулих била је 25 година. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Нацистичка Немачка бомбард
Нацистичка Немачка бомбардовала је Београд 6. априла 1941. године, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на простору Краљевине Југославије започео Други светски рат. Напад је уследио након Мартовског пуча, када је група југословенских официра збацила Владу и распустила Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, због потписивања протокола о приступању Југославије Тројном пакту. Више од 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, полетело је са аеродрома у Аустрији, Мађарској и Румунији. Процењује се да је у првом налету погинуло око 2.500 Београђана. Уништено је око 800 зграда, док је приближно 2.000 објеката теже оштећено. Потпуно је уништена Народна библиотека Србије, основана 1832. године, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Година дана касније, 10. деце
Година дана касније, 10. децембра 1926. године, након аудијенције код краља Александра, и неколико дана пред свој 81. рођендан, преминуо је Никола Пашић, истакнута личност српске политичке сцене. У Београду су одмах почеле да круже гласине о узроцима његове смрти, укључујући тврдње да је отрован на Двору или да је доживео срчани напад током сусрета са краљем. У каснијим извештајима о овом догађају, Милан Стојадиновић наводи да је краљ одбио Пашићев захтев да му, као вођи најјаче странке, повери мандат за састав владе. Као разлог је наведено да је Пашић „под анкетом“ због афера везаних за његовог сина. Оштар одговор краља био је: „Док год се не оперете од оптужби у вези са аферама вашег сина, не можете бити на челу владе“, што је дубоко погодило Пашића. По повратку у свој дом у Француској улици, Пашић је обавестио породицу да неће вечерати јер се не осећа добро. Иако је краљ према речима министра Двора Драгомира Јанковића, накнадно упутио извињење због оштрине свог наступа, он није повукао своју одлуку нити услове , што је додатно погоршало Пашићево стање. Наредног јутра, у 8 часова и 45 минута, преминуо је у своме дому. Какво је ваше мишљење о политичкој и историјској улози Николе Пашића? #history #historymems #krozistoriju #istorija


Призор је забележен на раск
Призор је забележен на раскрсници Обилићевог венца и Кнез Михаилове улице у Београду. Лазарева субота, у народу позната као Врбица, посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и свечани улазак Христов у Јерусалим. Овај празник слави последње Христово чудо уочи недеље његовог страдања, смрти и васкрсења, којим је најављена победа живота. #history #historymems #krozistoriju #vrbice



Током 1939. године, зграда је служила као главно седиште Универзитета у Београду. У њој су се налазили Ректорат, Филозофски факултет, као и научни семинари и кабинети опремљени богатим библиотекама. Објекат је изграђен 1863. године захваљујући трговцу, добротвору и просветитељу капетану Миши Анастасијевићу. Након завршетка градње, поклонио је ово здање својој домовини у просветне сврхе. На фасади зграде налази се натпис: „Миша Анастасијевић своме отечеству“. Данас се у згради налазе Ректорат Универзитета у Београду, као и Одељење за класичне науке Филозофског факултета. #history #historymems #krozistoriju #rektorat


Током 78 дана НАТО бомбардов
Током 78 дана НАТО бомбардовања, Нови Сад је претрпео тешке ваздушне ударе. Варадински мост срушен је 1. априла, Мост слободе два дана касније, а потом и Жежељев мост. Рушењем мостова град је остао без воде и струје. Хиљаде људи чекале су ред за скеле преко Дунава, док се из рафинерије, бомбардоване чак 12 пута, са неколико стотина пројектила, дизао густ дим. Повређено је око 50 људи, а два цивила су погинула. Фотографије: Дарко Дозет #history #historymems #krozistoriju #srbija #novisad



Демонстрације у Београду избиле су у знак подршке Мартовском пучу, којим је практично поништено потписивање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту, потписаног два дана раније у Бечу, у условима веома сложене међународне ситуације. Мартовским пучем извршен је државни удар, смењено је краљевско намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, као и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека, а на власт је доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Британске тајне службе имале су значајну улогу у припреми пуча, који је извела група српских официра Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, формално предвођена армијским генералом ваздухопловства Душаном Симовићем. Неколико дана касније, 6. априла, Немачка, Италија, Бугарска и Мађарска напале су Краљевину Југославију, која је убрзо капитулирала. Након тога је окупирана и раскомадана, а формирана је Независна Држава Хрватска, усташка творевина која је спроводила масовни прогон и злочине над Србима, као и Велика Албанија. Један од главних актера, генерал Душан Симовић, боравио је у Лондону, одакле се по завршетку Другог светског рата вратио у своју вилу на Топчидерском брду у Београду. Нове комунистичке власти нису му одузеле имовину, а до краја живота примао је и генералску пензију. Само две деценије након Првог светског рата, у коме је Србија изгубила скоро трећину свог становништва, Краљевина Југославија увучена је у Други светски рат у коме је имала преко милион жртава, више него Велика Британија и Сједињене Америчке Државе заједно. #history #historymems #krozistoriju #protesti


На данашњи дан 27. марта 1999. г
На данашњи дан 27. марта 1999. године, за време агресије НАТО пакта на СР Југославију, противваздушна одбрана оборила је амерички „невидљиви“ бомбардер Ф-117А „Ноћни јастреб“, који је пао у атару сремског села Буђановци. #history #historymems #krozistoriju #srbija #f117



На данашњи дан, 24. марта 1999. године, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, кршењем Повеље УН и темељних начела међународног права, без објаве рата, снаге 19 земаља чланица НАТО пакта започеле су злочиначку агресију бомбардовања СР Југославије. Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадника Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених осиромашеним уранијумом. Разорен је велики део инфраструктуре, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, храмови, односно цркве и манастири. Уништено је око 50 одсто производних капацитета Србије и трећина електроенергетског капацитета земље. СР Југославија је тако постала прва директна жртва глобалних циљева НАТО пакта, а њено бомбардовање преломна тачка у новим глобалним међународним односима. #history #historymems #krozistoriju #srbija #kosovoimetohija



Забрањени историчар: ко је био Милош С. Милојевић ?! #history #historymems #istorija #krozistoriju



Палата је подигнута 1694. године по пројекту млетачког архитекте Ђованија Батисте Фонте, као дар Млетачке републике градском капетану Вицку Бујовићу за исказано јунаштво у рату против Османлија. Према предању, ово барокно здање саграђено је од камена срушених херцегновских зидина после битке за ослобођење Херцег Новог од Турака 1687. године, у којој је Вицко Бујовић учествовао са својом четом. Данас се у њој налази Музеј града Пераста. Вицко Бујовић био је поморац, војни командант Млетачке републике, начелник Пераста и писац, учесник Морејског рата. Завадио се са породицом Змајевић када је са ћерком турског аге, која је била поверена Крсту Змајевићу на чување, побегао у Дубровник, где је провео неколико година. Због своје преке нарави и бројних породичних сукоба, пре свега са Змајевићима, а потом и са другим перашким породицама, Вицко је убијен 1709. године на перашкој риви, у завери за коју се сматра да је потекла из тог сукоба. #history #historymems #krozistoriju #perast


Вођени безумном мржњом, дес
Вођени безумном мржњом, десетине хиљада албанских екстремиста палили су све српско на Косову и Метохији, пред очима 40.000 војника међународне мисије. У тродневном таласу етнички мотивисаног насиља убијено је најмање 19 особа, а повређено око 1000. Протерано је око 4000 Срба, уништено 935 српских кућа, школа и домова здравља. Срушено је и запаљено 35 верских објеката. Већина протераних никада се није вратила у своје домове, а за почињене злочине нико није одговарао. Мартовски погром био је други велики погром над Србима на Косову и Метохији након агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. године. Током јуна исте године, протерано је око 250.000 Срба и других неалбанаца, а све у присуству међународних војних снага. #history #historymems #krozistoriju #srbija #kosovoimetohija


Фотографија је забележена 1
Фотографија је забележена 13. октобра 1974. године у Народном позоришту у Београду, на књижевном матинеу организованом поводом тридесетогодишњице ослобођења Београда. На сцени су, поред Милоша Црњанског, Меше Селимовића и Ива Андрића, наступили и Бранко Ћопић, Стеван Раичковић, Васко Попа, Александар Вучо и Душан Матић, док је уводну реч одржао књижевни критичар Петар Џаџић. „Годинама се на каквој литерарној приредби нису окупили ствараоци таквог гласа као што је то било јуче на књижевном матинеу”, писала је београдска „Борба” пре више од пола века. #history #historymems #istorija #krozistoriju


У приземљу ове угаоне зград
У приземљу ове угаоне зграде, где је некада стварао кројач Илија П. Тешић, данас је смештен угоститељски простор. #history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd



Фотографије је забележио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у пројекту „Архиве планете“, чији је оснивач био Албер Кан, француски банкар и филантроп. У то време Крушевац је био мали град у централној Србији, са око 10 до 15 хиљада становника, углавном пољопривредника и трговаца. #history #historymems #istorija #krozistoriju #kruševac


Никола Тесла о духовности и
Никола Тесла о духовности и генијалности. #history #historymems #tesla #krozistoriju



Први Србин у Америци. Ко је био Ђорђе Шагић ?! #history #historymems #istorija #krozistoriju


Фотографије Аце Симића, фот
Фотографије Аце Симића, фоторепортера Политике, настале су пре 99 година испред зграде Управе фондова, у којој се данас налази Народни музеј. Објављене су у рубрици Београдске слике листа Политика. Наслов прилога гласио је „Последњи фијакери“, а коментар новинара био је: „Док су редови аутомобила све дужи, фијакера је све мање и мање.“ #history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd



Једна од централних београдских улица настала је за време владавине кнеза Милоша, по коме је касније и добила име. У то време звала се „Топчидерски друм“ и повезивала је Топчидер са центром града. У овој улици се налазило прво београдско шеталиште, корзо, пре Кнез Михаилове улице. Њеном трасом пролазила је и једна од првих трамвајских линија у граду. #history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd